субота, 21. април 2018.

Nada Petrović / Kome i kako?



Kome i kako?


Kome pisati kad smo slepi za istinu,
na vašaru gde je laž na ceni,
gde otvorena se Pandorina kutija reklamira kao raj
u kojoj su se silikoni, sperma i Sodoma udružili
protiv onoga što sam ja, što si ti, što smo mi,
bili i jesmo sa kolena na koleno,
sa suze na suzu i znoj,
sa crnih povoja i zapeklih zavoja?
Kome reći glad kad prevode da je post, držanje dijete,
nesposobnost, nemarnost, nerad?
Kome reći da boli kad do skora se bolest krila,
a sada leka nema od te nepreboli?
Kome svedočiti kad njihovi svedovi su podkupljivi,
reći će da je sve ovo obmana i privid?
Prizvaće i kuso i repato, dokazaće da je depresija,
šizofrenija, autizam, demencija,
i lečiće sećanja do zaborava,
do otkidanja poslednjeg lista iz Začarane šume
iz koje i kada se uzima i kada se ne uzima,
uvek se iznova kaje?
Kome i kako kad sve je jektanje između dva jecaja,
a za većinu koja se samozavarava
potrebno je, poželjno i preporučljivo
rijaliti šou bede da bude na početku
i na kraju?

Nada Petrović



Нада Петровић / Песме М. Душанића



Песме М. Душанића

Пре сваке песме
заустави се дах
продишем слоговима
ослушкујем речи
које гргоље на непцима
и чини ми се да ће да проговоре
пре него што сасвим заћутим. 

Након сваког стиха
останем заробљена спознајом
да ме је претекао 
и захватио са кладенца суштине
све одговоре.

Након свега
не постављам питања, 
довољно ми је да тихујем.

Нада Петровић




Nada Petrović / Samo da ti javim


Samo da ti javim

Dobar dan dragi.
Dobar dan draga.
Samo da ti javim, kupih pileću grbinu i dva krompira,
šargarepu, malu veknu hleba...
... pešačila sam dve autobuske stanice, nije bilo dovoljno para...
...videla sam tri šetača, četiri psa bez povodca, verovatno lutalice,
penzionisanog nastavnika što skuplja kartone ispred prodavnice,
komšinicu što garderobu iz kontejnera vadi,
rekoše mi da je posle na ruke pere i ponešto opegla,
ušiva dugmad i porube, prodaje to po vašarima...
...videh i bilbord na kome piše: „Srbijo hvala“...
Svratila sam do biroa za zapošljavanje,
gužva do ulaznih vrata...
...i tišina...
...Naslušah se tišine i ćutanja...
Ćutke sam izašla, rekoše: „Na zapadu ništa novo“,
samo da ti se javnem pa idem dalje.

Ne idi nigde, u kuću se što pre vrati,
isključi telefon, isključi TV, isključi internet,
„Dolaze teška, teška vremena
Ti znaš
Dolazi zima, duga i hladna
zatvori vrata, upali vatru“,
ako si kupila dnevnu štampu usput je baci,
da ne zaboravim: „Ne naginji se kroz prozor“
ti znaš... Čekam generalnog da potpišem otkaz...
Dolazi zima... Duga i hladna...

I još nešto: Laku noć draga...
Laku noć dragi...

Nada Petrović

21. април 2017.


субота, 07. април 2018.

Нада Петровић / РЕЧ У ЗБЕГУ



Збирка прича "РЕЧ У ЗБЕГУ" говори о свему ономе о чему се ћути... А ћути се...
Ћути се о онима који се нису из рата вратили...
Ћути се о онима који су из борби једва живу главу извукли...
Ћути се о онима који и дан данас кошмаре имају...
Ћути се о онима који су због бомбардовања завршили на психијатрији...
Ћути се о онима који свој једини оброк у контејнерима траже...
Ћути се о онима којима извршиоци шаљу решења за попис имовине...
Ћути се о онима који су добили решења за рушење својих уџерица...
Ћути се о онима који су са дипломама и који раде на пијаци цептећи од страха да не наиђу комуналци....
Ћути се о уништеним фабрикама након ослобођења од тираније...
Ћути се о федерима ( погле чуда забранише да их зовемо речју која постоји у званичном језику нашем)
Ћути се о бездушнима који оставише старе да сами у селу цркавају...
Ћути се о лоповима који и црно испод нокта отимају...
Ћути се о поповима који се моралних норми не придржавају...
Ћути се о пијанцима и о њиховим породицама.
Ћути се о онима који су отишли преко границе и на своје заборавили...
Ћути се о онима који беже са прадедовског огњишта иако им се душа у парампарчад кида...
Ћути се о опустелим селима...
Ћути се... Једино понека РЕЧ У ЗБЕГУ остане... Као цртежи у пећини...
Ћути се... А не би требало...
Како ће нам деца ћутање опростити?

                                       Нада Петровић


петак, 06. април 2018.

Нада Петровић / Велики петак




Велики петак

Космет скоро нико више не спомиње
И Христa су на крст разапели
Окупљају се стрвинари у Рашкој
И Христу су клинове у дланове закуцали
Пилат креће на север где је море пресушено
Поново би Србијицу ко Голготу да помињу
На југу нам сузарнице спремају
А Христ разапет не плаче
Опрости им Оче, не знају шта чине,
Прах и пепео ће и на исток и на запад
А ми... Ми се помолимо за памет обездушених
Стигла је вест: Христ и Србија ће васкрснути


Нада Петровић 06.04.2018.




понедељак, 02. април 2018.

Нада Петровић / Реч у збегу


РЕЧ У ЗБЕГУ
Живимо у времену у којем кратка прозна форма све више добија примат над традиционалним формама. То је врло добро осетила Нада Петровић и овом својом књигом, која никога неће оставити равнодушним, показала да кратка (и још краћа) прича може да у себи сажме сву комплексност живљења савременог човека...
Књига почиње антологијском причом “Ловац на змије”, у којој је у неколико реченица проговорила и прокрварила сва наша трагика с краја прошлог века. И остале приче које следе су са савременом тематиком и верно одсликавају све оно што се у души данашњег човека ломи и прелама.
Тематском ширином, дубином сагледавања стварности, снагом свог унутрашњег доживљаја, бистрином мисли и реченице, Нада Петровић успева да, маниром врсног виртуоза, тај свој доживљај пренесе нама с таквом јасноћом да нам се чини као да је наш био одвајкада, само што је неко други пре нас уперио прстом у њега.
На почетку рекох да живимо у времену кратких форми. Зато ће и ова препорука читаоцима бити у складу с тим. Једноставно, пред вама је књига у којој ћете сигурно препознати себе и открити у њој неке своје унутрашње приче за које сте мислили да их само ви чујете.
Искрено, с нестрпљењем очекујем да рукопис књиге „Реч у збегу“ обуче корице и закорачи у свој пуни живот.
Део рецензије књижевника Ранка Прерадовића