Нада Петровић / Мимоходи

Мимоходи

Не обраћај пажњу на моје клецање
на лутање у лавиринту зазиданих излаза
где све је сећање на време
у ком је рука била ослонац

Можда сам залутала
пре него што сам закорачила
опијена светлошћу селективних надања
увек спремна за бег
од победе

Иди својим путем
путеви су за људе
који знају и могу
да се не окрећу

Скући се у речима које су разумљиве,
у тој шаци проса које птице злослутнице зобају
у тренуцима који су мимоходи за све људско у људима

Потражи склониште између два ћутања
у мојим грудима.

Нада Петровић