Točak koji ima dva točka
Pre desetak godina mi se žali
drugar da mu sin ni jednom nije došao u bolnicu da ga poseti dok je tamo, na
ortopediji, ležao petnaestak dana. Prvo ga pitam u čemu je bio zdravstveni
problem, drugo šta mu je sin rekao kada je izašao iz bolnice.
Drugar prvo pitanje preskoči al’
prenese ceo dogovor sina:“ Znaš, tata, izvini. Nisam mogao. Da te je udario
auto, autobus ili kamion dolazio bih po nekoliko puta dnevno. Al ovako, razumi
me. Kako da kažem drugarima da te bicikl toliko skršio. Sramota me bilo“.
Evo me u gradu gde su na svakom koraku bicikli i biciklisti. Točak je i levo i desno. Znate da se ranije bicikl zvao točak? Znate li da se točkam još uvek u nekim krajevima naše lepe zemlje za bicikl kaže?
Al’ da krenem redom... Od
spomenika... Na netu sam naletela na fotografiju koja prikazuje da je Subotica možda
jedini grad u Srbiji koji ima čak i spomenik posvećen biciklisti. Reč je o
Ivanu Sariću, svestranom sportisti, i konstruktoru prve letelice u Subotici,
koji je između ostalog i u biciklizmu osvajao mnoga priznanja i medalje. U
centru Subotice podignut mu je spomenik na kojem je on, izliven u bronzi,
smešten pored bicikla i sa elisom u ruci. Na spomenik još uvek nisam naletela.
Potražiću ga ovih dana dok sam u ovom gradu čarolije.
Na Paliću sam videla spomenik Lajošu
Vermešu (1860-1945) koji je u periodu od 1880. do 1914. godine tradicionalno
organizovao „Palićku olimpijadu“, sportsko takmičenje koje je bilo preteča
modernih olimpijskih igara koje su proslavile Pjera de Kubertena.
I da se vratim biciklama i
biciklistima Subotice. Umesto reči nekoliko fotografija. I da vam samo kažem,
da sam došla u proleće ili u leto verovatno bih i za sebe ovde točak nabavila.
Sada bi to bila potpuno pogrešna investicija, naime, od sutra kišu i zahlađenje
najavljuju.
Nada Petrović
Нема коментара:
Постави коментар