Нада Петровић / Грожђе и хлеб

 Грожђе и хлеб

„Воће које се веома брзо вари (грожђе...) је препоручљиво јести са житарицама да би се успорила његова нагла апсорпција. Наиме, скок шећера у крви резултује скоком инсулина који покреће складиштење шећера и изазивање лажног осећања глади. Ако се житарице помешају са воћем, оне ће успорити њихово варење, а неће изазвати ферментацију и труљење, као што би изазвало мешање поврћа са воћем у истом оброку.“, ово је делић књижице Милоша Богдановића под називом Занемарена начела здравог психофизичког живота, на коју сам случано налетела на нету. Насумично сам отворила неку страну и кренула баш одавде да читам. Одмах сам књигу скинула и у плану ми је да jе истичам до краја. То је тек неколико десетина страна па неће превише да одступим од правила да дуго очи не држим везане за неки текст на монитору.

Док сам читала оваj пасус сетих се мајке, тешко болесне, коју нудим и нуткам свим и свачим. Она скоро ништа у уста не узима малаксала од болова. У једном тренутку, када сам јој вероватно досадила рече да би јој било слатко да поједе два три зрнца грожђа.

Где да сад грожђе у невреме нађем, пало ми je на памет, док сам сутрадан с посла излазила да га потражим. Када сам у тадашњоj Роди угледала један једини грозд упакован у целофан и заштићен посудицом од стиропора као да ме је сунце огрејало.

Када сам га донела и након прања пред мајку ставила, прво се изненадила. Откуда у ово време грожђа да има, питала ме је. Сигурно си га платила ко Свети Петар кајгану, додала је. Када је угледала на мојим уснама осмех уместо речи, замолила ме је да јој донесем и парче хлеба. Била сам збуњена на шта ми је она тада казала: Знаш, док смо ми били деца мајка нам никада грожђе без хлеба није давала.

Тада је ништа нисам питала да је не бих прекидала макар залогај два у уста да стави. После није било времена. Мислила сам да је тајна с њом нестала. Међутим, читаући овај пасус ево ме где се поново преиспитујем колика су знања постојала код наших предака која су нестала.

Кад поменух знања, сетих се још нечега, па да запишем, да не заборавим. Као помоћно средство за лечење дечије астме  изузетно је добро козије млеко које се музе директно у чашу преко газе и даје детету тако топло, некувано, да попије. Али то нису оне козе које се гранулама на фармама гаје, него оне које брсте и узимају сваку травку која је директно извор здравља и за њу и за укућане.

За оне који би да прочитају књижицу „Занемарена начела здравогпсихофизичког живота“, овде могу да је скину.

                                               Нада Петровић