Нада Петровић / Гаћњик илити учкур

ГАЋЊИК ИЛИТИ УЧКУР

Које ли ће ово чудо да се деси, питам се, док гледам како Перса узбрдо замиче. Позва је да сврати, да се одмори, да проговори коју, aл она ни да чује. Стојим и гледам како за кривину, ка гробљу замиче...

После једно фртаљ сата, ето је. Још с врата поче да хукће и прича: „Уххххх...Шта ће још мене да снађе? То се питам од кад сам из постељу рипила. Опет сам га сањала. Као, он дошо и лего, до зида, тамо где грбину окрећем. Дланови му ко лопари па ме поклопили са сваке стране. И не би му доста, но ми прво бутине са колена подупро, а после их макнуо и ту ставио ону његову срамоту. И дакће ко жедно куче.  А што дакћеш, шапћем, па јуче сам на гробље била и све што ти треба оставила и поделила. Питам га, а он нит говори нит ромори, само брекће ко претоварен трактор узбрдо. И кофу воде сам ти ко Шаруљи уз крстачу оставила, гласно додадо, а глас ми некако треперав.  Јес да је кофа очукана, да се скинуо глеђосана скрама, јес да се ручке покидале па сам са узицу везала, ал' како си ми оставио тако сам ти донела? Па нећеш ваљда нову кофу са вратила да скинем? Са шта онда воду из бунар да вадим? Ту престадоше речи, а слабина се сама одупре од њега.

И такооо... Би што би. Ал ко велим ништа није било. Кад се разданило нигде никог. Док сам намештала постељу спази гаћњик. Зато сам журила, свећу да му упалим и учкур однесем... Јес да се тамо одакле је дошо врнуо са гаћени појас у дланови, ал ко велим треба ће му... Да не окасни кад следећи пут на ову страну намине...„

                                                             Нада Петровић

Прича је нашла своје место у зборнику Шумадијских метафора 2017.