Укупно приказа странице

петак, 1. септембар 2017.

Нада Петровић / Кафанске љуте и остали афродизијаци


Кафанске љуте и остали афродизијаци  

Спремање зимнице је под обавезно, говорили су стари. Купус кисео, ајвар, туршија и све остало, још би додавали... Када бих питала шта је то остало прво су помињали љуту паприку, па после остало. Значи и љута паприка је под обавезно.
То „под обавезно“ ми пре неку годину направи белај. Пекла на плотни смедеревца. Наднела се да их окренем да не поцрне, да се не угљенишу. А ватра, ватра буду бог с нама, ко да у ложиште неко меховима дува. Пламти ли пламти.
И да не растежем причу као Панта питу, (немам појма ко је Панта ред је да вам рекнем)... Пуче једна од оних црвених са браонкастим зарезима. За те су ми увек говорили да су најљуће и да ретко ко може целу да је поједе и то само под условом ако је пијан или се кладио.
Значи разрогачила ја и лево и десно а оно семенке право у гледац. Обневидо' сроз... Ћутим као заливена... И плачем... Под прстима скупљам оне паприке и плачем. Неколико пута опечем јагодице и плачем... После оперем руке добро сапуном и опет плачем. Па исперем очи хладном водом, па пресним млеком... Тад сам већ заборавила да плачем. Кукала бих из гласа, ал ме срамота.
После неколико дана причам пријатељици', а она ми се смеје. Хтедох да је опсујем, ал' није ред. Где женско да псује. Само је кроз стиснуте зубе питах шта је смешно, а она ти мени: „Па зар ти, грађевинац, дунђер, да не знаш за кафанске љуте како се спремају?“ Нисам знала. Тад нисам, а сад знам.


Значи, оперу се љуте паприке, просуше, ставе у ванглицу, попрскају са неколико кашика зејтина, промешају, па у плех, са све плехом у врелу релну... Неколико минута унутра, на око 200 степени, ослушкује се ... Кад почну да пуцкетају, или оне или зејтин, изваде се из релне, изруче на послужавник, прекрију крпом, сачекају да душом дану.
После могу да се спакују у замрзивач за белолучење или ако је количински мање да се забелолуче, па у теглу, па у фрижидер... Могу да стоје десетак дана под сигурно, ја пробала. Могу ал никада се толико дуго не задрже...
И да не заборавим... Овакве паприке се лако љуште. Скине се кора без проблема. Зато за сву зимницу коју  спремам, а хоћу да ми је љутњикава или љута овако је печем, мељем, додајем . Немам намеру да још неки пут због паприка цмиздрим. За плакање има много озбиљније ствари које се сада и овде дешавају.
И... Још нешто да вам кажем... Вечерас ћу док се сељачка погача без квасца пече да нанижем једну низу, да се осуши. А зимус ћу вам написати рецепт, само ако не заборавим, како се од тих сушених, љутих, кува чорба која је основ за афродизијак-салату са туцаним орасима...


                                   Нада Петровић


4 коментара:

  1. Ej kafano, a prica o ljutoj papricici je vrhunac poznavanja pisane reci iz kafanskog ugla.
    To moze neko ko ima veliko iskustvo u obe varijante.
    Sa dubokim naklonom i radoscu citam Vase price.

    ОдговориИзбриши