Ljuba Stefanović / POSLE PRVOG BRIJANJA

POSLE
PRVOG BRIJANJA

Sedimo otac i ja.
Pušimo. 
On povuče dim:
ovaj dud nemoj da sečeš,
zasadio ga moj pokojni brat...
bio rat,
nemade lekova za njega.
Povuče još jednom
i upre rukom:
onu šljivu nemoj da sečeš,
na sinoru je...

Dud se pomerio,
šljiva se pomerila,
ja na istom mestu sedim.
I pušim.
Sam.

Ljuba Stefanovic