Укупно приказа странице

уторак, 4. април 2017.

Nada Petrović / Glas iz nutrine



Glas iz nutrine

Ubijaju me kao pisca
kao pesnika
kao radnika
kao čoveka

Čereče svaki dan
svaki sat
svaki minut
svaku sekundu

Skinuli su mi osmeh
oteli crno ispod nokta

Zavidiš li mrtvima, 
pita me glas iz nutrine.
Ne znam šta da odgovorim.  

                        Nada Petrović






4 коментара:

  1. Ех бре Надо, од 1990 су почели да нам скидају кожу. 10 година најтврђих санкција, ко нико на свету, па онда бомбе без и једног повода, наше издајице су им помагале постављајући локаторе и навијајући да се убија. Кад су 2000 преузели силом власт осилили се па све посмењивали, опстао сам ја и још један директор пред пензијом нису нас јурили. Од скоро 50 директора школа само смо им ми били по вољи. Е кад је тако ја 2001 поднесем захтев за разрешење нећу да служим сатанистичог министра Гашу Кнежевића, Бог му опростио а ја никада. После сам гледао материјалну распродају фирми преко 40 извора питке воде продато је приватницима ( ЈА сам веровао да је то природни ресурс а не државна својина коју су продали ,ЕЈ Власинску фабрику продали кока коли. Та вода је сада двоструко скупља због фирме која је точи итд итд извини за дужину текста

    ОдговориИзбриши
  2. Од како знам за себе, нека мука ме прати. Мало буде добро, па опет мука и јад.Човек је то, Србин и борац за опстанак и своју веру.
    Но, ту муку само песник може да дочара и то што дубље и јаче.
    Како рече Златни: Идемо даље и напред...

    ОдговориИзбриши