Поноћни интермецо
Крајичак ноћи пред надошлом хладноћом
сакрио се у мојој соби
и тишина из истог разлога
потајно се укотвила на истом месту
на једном лежају распоредио сам
тежину својих година и мисли
које неконтролисано отичу
понекад бесмисено дају се у бекство
на другом моја унука Ања
у перјаном гнезду снова и облацима детињства
дахом своје чистоте истерује ноћне демоне
из собе која чулно мирише на поезију
у четвороуглом полумраку никад усамљен
мој радни сто прекривен књигама
које и ноћу живе у сну ми рецитују
Нивка Николића Наду Петровић Милорада Калезића
пролазе они ноћас и друге путеве
остављају боје својих трагова у времену
да им будућност не пропусти забораву
дела која им више нико не може одузети.
Томислав
Милошевић
( Песма
је из књиге „Прозор с погледом“)
Нема коментара:
Постави коментар