Укупно приказа странице

среда, 31. август 2016.

Нада Петровић / Луч у народној медицини




Речи наше насушне

Луча- светлост, зраци, видело,
Луч – буктиња, иверје сачињено од четинара за потпалу,
Лучоноша – онај који доноси светлост
Лучар – онај који прави и продаје луч 
Случити – десити, догодити ( некада се веровало да се ништа не догађа без Божије промисли, а самим   тим без светлости спознања коју нам Бог доноси)
Разлучи – раздвојити ( овде се у почетку кренуло од раздвајања светло од таме, доброг од зла... )
Одлучи – одлучује само онај ко има слободну вољу и могућност избора, и изнова ово има везе са светлошћу, јер светлост је изабрати најбоље
С лучом – са светлошћу, са вером, кренути напред и изаћи на светло
Лучити – одвојити,
Случајно је касније, много касније настала као реч, јер ништа се случајно не догађа... Све је избор и могућност, или присила и морање...




                Луч у народној медицини

-          Против зубобоље - Метнути у џезву три обичне (кафене) шоље јаког винског сирћета, пола пакла дувана, ситно исецаног луча и кашику соли, па то све промешати, прокувати и одвар у устима држати.
-          Красте или ране на глави - Кад се појаве красте по глави (коси и лицу), онда треба узети стару (трогодишњу или старију) сланину, па исту згорети у тигању с угљеном од луча и оним гаром намазати красте, па ће брзо да прођу.
-          Против убоја - Напарити луч тако што се цепка загреје на шпорету или крај огњишта, па привити на болно место... Смола из луча повољно утиче да се рана не подљути, а постоји веровање да луч не даје злу да се укорени у човеку, да тера зле силе из ране... Кад помињем зле силе треба знати да у недостатку тамљана може се кућа или човек окадити и лучом, само треба пазити да се са обе стране цепка не запали јер таква уместо здравља доноси  болест...

       
                                   Нада Петровић


4 коментара:

  1. Nado, toliko mnogo stvari interesantnih i meni neznanih saznadoh zahvaljujući tebi i tvojim pisanjima. Hvala ti.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Moja Olja... Dugo sam mislila da je život nepravedan prema meni zato što mi nije dao nešto što je bilo uobičajeno da se ima, što sam teškom mukom dolazila do nečega što je moja generacija imala nesvesna da to što ima vredi... Toliko su se skoro svi svojski trudili da mi dokažu da je sve to bezvredno, da sam prestala da pokazujem da znam, umem, mogu... Dotle je to išlo da sam se svim silama, dug vremenski period, trudila da se utopim u sredinu i bila prilično razočarana sobom zato što to nisam uspevala... To je sa jedne strane, a sa druge primećivala sam da se većina trudila da postanu i postignu ono što ja ne bih volela niti da budem niti da imam...
      Tek pre dvadeset i nešto godina sam odustala od pokušaja da budem deo većine... Vratila sam se rečima... Kažem vratila, iako mi je prva pesma objavljena 73. ili 74. godine... I od tada do sada svakodnevno beležim po nešto... S tim da sam tek uključivanjem na FB postala svesna da su većini izbrisali mnoga sećanja... Moja je sreća što osam godina nemam TV i isto toliko ne kupujem novine... Kad kažem sreća, mislim na to da ne razmišljam o istim stvarima kao moja okolina koja provodi po desetak sati dnevno ispred ekrana, i ne samo da ne razmišljam, nego drugačije gledam na mnoge stvari koje se sada i ovde dešavaju... A to sada i ovde je nešto što uništava naš identitet... I... Moram da ti priznam da se neizmerno radujem kada neko bilo šta pročita od onoga što su moja sećanja, u stvari što su naša sećanja, ali je meni dato da one koji su ta sećanja potisnuli podsećam...

      Избриши
  2. И мени је, Надице ем мило ем драго то дељено благо

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Хвала Јагодински од срца. Надам се да ћу имати снаге да се сетим и запишем неке од тих народних мудрости које лагано нестају...

      Избриши