Нада Петровић / Одзив

Одзив

Твојим ћу зубима

небо позобати.

Испљунућу ти сунце

пред ноге,

табане да ти огреје.

Газићеш по врелини,

играћеш по прашини.

Нећеш ти мени

одзиве у невреме.

Песма Одзив је (из збирке „Играчи и играчке“, објављене 2013.) написана је 2010. године. Критика коју сам добила за ту песму и коју до сада нисам објавила део је личне преписке...

10. фебруар 2010. 17.41

У "Одзиву" си ти она права, она једина.Такве у поезији колико ја читам

,нема.Треба скочити као рис, кидисати као тигар на овај  усрани свет.У

утробу му се зарити, црева му кидати, млеко искони тражити и све у

гневу, у јатрости.Речи које имају цапине треба вадити из потиљка, из

затиљка, из сваког човековог шиљка који су оштриле олује времена и

света, заривати им у темењаке, вадити им очњаке, у мозак их умокрени

треба нападати, мошнице им зла треба почупати да схвате, да плате то

што су учинили, струју доброте зајазили, самилости на ватрама моћи

спалили а ништа нису заслужили, ни овце да нам по пашњацима
преуским не чувају , ти палиоци мина у народ, ти који се елитама улитани

проглашавају, да својим срамотама се диче, да своје лажи промовишу за

истину, да лажу и полагују, да трују народ својим упарађеним говорима

кад се иза сваке реченице отров бесмисла до прогоревања у нас зарива а

не дају нам да бекнемо и гледају нас са висина ти  што би  духовно у

кртичњацима морали да бораве и да небо не виде , да звезде у мозговима

, мазгови сањају,.Нема цене коју  они могу за све што су нам учинили

да плате,ни казне која би их искупила, ни речи , ни обећања, ни

блаћења која би нас задовољила кад су  нам  гује присојкиње  у срца

настанили..

                                                Нада Петровић