Моје руке
скрштене у предвечерје
Рекла је она
лепо
да то стабло
неће
донети род.
Моје руке
скрштене у предвечерје.
Телефонски
позиви служе
да подсете
колико
нормалних , исправних живота,
свадби, деце,
породичних шетњи –
и мене
покисле док откључавам врата
радујући се
што ме нико не чека.
Она у углу
понекад као уплашено дете,
са марамицом
у руци.
И никад не
знам да ли то
још увек
плаче
и опрашта се
са мном
одавно
изгураном
из тог тако
нормалног,
исправног
живота.
Јасна Ђурђић
Нема коментара:
Постави коментар