Ако се вратим
дуго ће ми требати
да ти отворим срце као празан новчаник,
да ти покажем неплаћене рачуне за све дане изгубљене,
избледеле слике на којима смо се смејали...
Ако се вратим
донећу ти празна обећања која си ми поклонио,
помало искрзана, селотејпом залепљена,
али замењива за све важеће валуте прокоцканих надања...
Ако се вратим
свратићу на путу ка теби у старинарницу да проверим
да ли још увек постоји мој живот међ пожутелим рукописима...
Ако се вратим знаћеш куда одлазим...
Нада Петровић
 |
Нема коментара:
Постави коментар