Празно се проводиш говорила је циганка
загледајући у моје дланове.
Опет су ти очи мреже којима ловиш одласке,
те мртвачке главе уцртане у крилима лептира.
Ниси више оно што си била, нити су твоје руке
оне исте у које си носила дарове.
Имаш два пута пред собом
а ни на један нећеш да кренеш.
Сенка ти је подпрагуша и ти то знаш.
Ово све ти за твоје добро говорим
да знаш. Само да знаш.
Нисам од оних што лажу
Ни за ниску бисера ил' дуката не би,
ал ако ми даш још једну пару
прочитаћу ти бољу судбину,
ону која је зацртана у теби
са друге стране огледала.
Нашла би, уз моју помоћ, прави пут
за који ниси знала, нити ти је дато да знаш,
Празнина може да се испуни очима
ако научиш да разроко гледаш.
Нада Петровић
Нема коментара:
Постави коментар