субота, 21. април 2018.

Nada Petrović / Kome i kako?



Kome i kako?


Kome pisati kad smo slepi za istinu,
na vašaru gde je laž na ceni,
gde otvorena se Pandorina kutija reklamira kao raj
u kojoj su se silikoni, sperma i Sodoma udružili
protiv onoga što sam ja, što si ti, što smo mi,
bili i jesmo sa kolena na koleno,
sa suze na suzu i znoj,
sa crnih povoja i zapeklih zavoja?
Kome reći glad kad prevode da je post, držanje dijete,
nesposobnost, nemarnost, nerad?
Kome reći da boli kad do skora se bolest krila,
a sada leka nema od te nepreboli?
Kome svedočiti kad njihovi svedovi su podkupljivi,
reći će da je sve ovo obmana i privid?
Prizvaće i kuso i repato, dokazaće da je depresija,
šizofrenija, autizam, demencija,
i lečiće sećanja do zaborava,
do otkidanja poslednjeg lista iz Začarane šume
iz koje i kada se uzima i kada se ne uzima,
uvek se iznova kaje?
Kome i kako kad sve je jektanje između dva jecaja,
a za većinu koja se samozavarava
potrebno je, poželjno i preporučljivo
rijaliti šou bede da bude na početku
i na kraju?

Nada Petrović



Нада Петровић / Песме М. Душанића



Песме М. Душанића

Пре сваке песме
заустави се дах
продишем слоговима
ослушкујем речи
које гргоље на непцима
и чини ми се да ће да проговоре
пре него што сасвим заћутим. 

Након сваког стиха
останем заробљена спознајом
да ме је претекао 
и захватио са кладенца суштине
све одговоре.

Након свега
не постављам питања, 
довољно ми је да тихујем.

Нада Петровић




Nada Petrović / Samo da ti javim


Samo da ti javim

Dobar dan dragi.
Dobar dan draga.
Samo da ti javim, kupih pileću grbinu i dva krompira,
šargarepu, malu veknu hleba...
... pešačila sam dve autobuske stanice, nije bilo dovoljno para...
...videla sam tri šetača, četiri psa bez povodca, verovatno lutalice,
penzionisanog nastavnika što skuplja kartone ispred prodavnice,
komšinicu što garderobu iz kontejnera vadi,
rekoše mi da je posle na ruke pere i ponešto opegla,
ušiva dugmad i porube, prodaje to po vašarima...
...videh i bilbord na kome piše: „Srbijo hvala“...
Svratila sam do biroa za zapošljavanje,
gužva do ulaznih vrata...
...i tišina...
...Naslušah se tišine i ćutanja...
Ćutke sam izašla, rekoše: „Na zapadu ništa novo“,
samo da ti se javnem pa idem dalje.

Ne idi nigde, u kuću se što pre vrati,
isključi telefon, isključi TV, isključi internet,
„Dolaze teška, teška vremena
Ti znaš
Dolazi zima, duga i hladna
zatvori vrata, upali vatru“,
ako si kupila dnevnu štampu usput je baci,
da ne zaboravim: „Ne naginji se kroz prozor“
ti znaš... Čekam generalnog da potpišem otkaz...
Dolazi zima... Duga i hladna...

I još nešto: Laku noć draga...
Laku noć dragi...

Nada Petrović

21. април 2017.


субота, 07. април 2018.

Нада Петровић / РЕЧ У ЗБЕГУ



Збирка прича "РЕЧ У ЗБЕГУ" говори о свему ономе о чему се ћути... А ћути се...
Ћути се о онима који се нису из рата вратили...
Ћути се о онима који су из борби једва живу главу извукли...
Ћути се о онима који и дан данас кошмаре имају...
Ћути се о онима који су због бомбардовања завршили на психијатрији...
Ћути се о онима који свој једини оброк у контејнерима траже...
Ћути се о онима којима извршиоци шаљу решења за попис имовине...
Ћути се о онима који су добили решења за рушење својих уџерица...
Ћути се о онима који су са дипломама и који раде на пијаци цептећи од страха да не наиђу комуналци....
Ћути се о уништеним фабрикама након ослобођења од тираније...
Ћути се о федерима ( погле чуда забранише да их зовемо речју која постоји у званичном језику нашем)
Ћути се о бездушнима који оставише старе да сами у селу цркавају...
Ћути се о лоповима који и црно испод нокта отимају...
Ћути се о поповима који се моралних норми не придржавају...
Ћути се о пијанцима и о њиховим породицама.
Ћути се о онима који су отишли преко границе и на своје заборавили...
Ћути се о онима који беже са прадедовског огњишта иако им се душа у парампарчад кида...
Ћути се о опустелим селима...
Ћути се... Једино понека РЕЧ У ЗБЕГУ остане... Као цртежи у пећини...
Ћути се... А не би требало...
Како ће нам деца ћутање опростити?

                                       Нада Петровић


петак, 06. април 2018.

Нада Петровић / Велики петак




Велики петак

Космет скоро нико више не спомиње
И Христa су на крст разапели
Окупљају се стрвинари у Рашкој
И Христу су клинове у дланове закуцали
Пилат креће на север где је море пресушено
Поново би Србијицу ко Голготу да помињу
На југу нам сузарнице спремају
А Христ разапет не плаче
Опрости им Оче, не знају шта чине,
Прах и пепео ће и на исток и на запад
А ми... Ми се помолимо за памет обездушених
Стигла је вест: Христ и Србија ће васкрснути


Нада Петровић 06.04.2018.




понедељак, 02. април 2018.

Нада Петровић / Реч у збегу


РЕЧ У ЗБЕГУ
Живимо у времену у којем кратка прозна форма све више добија примат над традиционалним формама. То је врло добро осетила Нада Петровић и овом својом књигом, која никога неће оставити равнодушним, показала да кратка (и још краћа) прича може да у себи сажме сву комплексност живљења савременог човека...
Књига почиње антологијском причом “Ловац на змије”, у којој је у неколико реченица проговорила и прокрварила сва наша трагика с краја прошлог века. И остале приче које следе су са савременом тематиком и верно одсликавају све оно што се у души данашњег човека ломи и прелама.
Тематском ширином, дубином сагледавања стварности, снагом свог унутрашњег доживљаја, бистрином мисли и реченице, Нада Петровић успева да, маниром врсног виртуоза, тај свој доживљај пренесе нама с таквом јасноћом да нам се чини као да је наш био одвајкада, само што је неко други пре нас уперио прстом у њега.
На почетку рекох да живимо у времену кратких форми. Зато ће и ова препорука читаоцима бити у складу с тим. Једноставно, пред вама је књига у којој ћете сигурно препознати себе и открити у њој неке своје унутрашње приче за које сте мислили да их само ви чујете.
Искрено, с нестрпљењем очекујем да рукопис књиге „Реч у збегу“ обуче корице и закорачи у свој пуни живот.
Део рецензије књижевника Ранка Прерадовића


среда, 28. март 2018.

Nada Petrović / Takođe

Takođe

Tražim ogledalo,
strah me je otići ću
a neću se pozdraviti sa sobom
misleći da me potpuni stranac
do vrata ispraća.
Čeka me dugo lutanje
između dva pomračenja sunca
u sopstvenim očima.
Još duža čekanja
da se sebi vratim iz bezdana
i donesem ko uzme kajaće se
ko ne uzme takođe.
Nakon sedam godina nesreće,
to takođe je odlivak odraza
koji ću da dovučem
do kućnoga praga.
Vreme je sama sa sobom
konačno da progovorim.

Nada Petrović


Нада Петровић / Генско сећање




Мајка је умела да плете коло. Од павита, лијане, младе лозе... Коло које је стављала у кацу преко купусa који се кисели , у качицу са туршијом... Плела је и колце, мало коло, на које би стављала шерпу са врелим ручком, да се ладне, да храна дане душом, пре него што се у тањир сипе. Док је то радила умела је да ми прича о колу као симболу над свим симболима. Тада није ни чула за реч симбол, али је генско памћење имало мудрости. Умела је да каже да је точак такође коло. Коло са паоцима. После сам сазнала да се средишни део дрвеног точка кроз који се провлачила осовина зове главчина, да је на главчину најчешће насађено туце паока, а паоци су повезани са ободним делом точка, оним делом који је ојачан металном шином, и који се ослања на земљу. Умела је још да каже да никад ништа не траје вечно, ни добро ни зло, да паоци који су у блату увек изађу на светлост дана само ако се кола крећу, да кола треба да се увек крећу и иду напред да би точкови остали уцело, јер ако је нама добро, а некоме ко је у нашој близини лоше, све ће да се уруши. Значи кретање је и смисао и сврха и радост живљења.
Сада је друго време, многи су заборавили неке од наших старих речи а неке су на ивици заборава... и то није најстрашније... оно што је проблем са којим се у овом времену суочавамо је то да већина само и једино на своју добробит гледа, заборављајући да само саборност и солидарност у кретању ка напред, све нас који смо на колима и у колу, из мочваре да извуче.
И за крај, да би точак могао се без проблема да се креће треба да има најмање 8 do 12 паока то јест цело туце. Јединка ни за где није, ни за жалост ни за весеље. Јединка се знало некада давно да иде само да чучне над нужник. Али о томе други пут. Не може се сва вода света у једној чаши усути.

                                                          Нада Петровић 




уторак, 27. март 2018.

Нада Петровић / "Ни тамо ни овде"








„Ни тамо ни овде“, наслов је дневничких записа из Русије. Поднаслов „Ноћник Русије“... Зашто баш тај наслов и зашто тај поднаслов то ће се видети, када се склопе коцкице да се овај рукопис објави. Али о том потом... 
За сада се може прочитати неколико почетних страна тог мог писанија у часопису за књижевност, уметност и баштину „ИСТОК“ из Књажевца.
Захвална сам редакцији која је одвојила простор да премијерно објави делић из забелешки о скоро шестомесечном аргатовању на градилишту где сам у оперативи била једина жена међу 1200 мушкараца...

                                                   Нада Петровић



понедељак, 26. март 2018.

Радоје Домановић - "Страдија"




"У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. "


Радоје Домановић - "Страдија"




Fotografija iz albuma Nade Petrović